Екскурзија на коју (ни)смо отишли – екскурзија на даљину 12. мај 2020.
Уз позив, мало чаробног праха из ,,Чаробне песме” Мирослава Антића.
Чаробна песма
Видим те већ,
истина – као у некој сребрној магли,
али дивно те видим:
на ногама ти чизме од седам миља,
у руци Аладинова лампа,
путујеш на оном чудотворном тепиху
из 1001 ноћи,
прелећеш планине и мора
и дижеш се високо према звездама.
Ја сам своја путовања
протутњао под челом
и ту су стали простори
о којима и не сањаш.
Четири улице тамо
и три улице овамо,
тако сам једном летео
чак до Кумове сламе.
И један обичан осмех,
и једно јесење вече,
тако сам тражио нове
златогриве комете.
Тако сам себи нашао
и једну тиху мудрост
од које расту крила.
Пронађи нове светове
и изаткај им небо и подари им ваздух
да дишу и да живе.
Али никад не заборави
како се корача по земљи.
Само тако се можемо
једно другом приближити.
