Краљ Петар Први

Краљ Петар Први
Краљ Петар у униформи војводе Краљевине Србије

Петар Крађорђевић, потоњи краљ, Ослободилац, рођен је у Београду 1844. године. Био је Карађорђев унук, а син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде. Поновним доласком Обреновића на српски престо 1858. године,  Петар је као четрнаестогодишњак морао да са својом породицом напусти Србију. Своје редовно школовање наставио је у Женеви и Паризу, а завршио је Војну академију у Сен-Сиру 1864. године. После Војне академије млади Петар одлази у Мец како би уписао Официрску школу, али због лошег материјалног стања постаје члан Легије странаца. По ступању у њихове редове учествује у Француско-пруском рату и за исказану храброст добио је чин поручника и одликован је Орденом легије странаца.

Краљ Петар 1875
Петар Мркоњић, 1875

Када је избио устанак у Босни и Херцеговини (1875), он се под псеудонимом Петар Мркоњић са својом четом борио против турске војске, али није имао већег успеха, па се повукао и након тога живео у Темишвару, Бечу, Паризу и Цетињу.

Краљ Петар у повлачењу преко Албаније

 

У црногорској престоници (1883) оженио се са Зорком, најстаријом кћерком кнеза Николе Петровића Његоша. Све до женидбе Петар није био опасан претендент на српски престо. Због танког мушког потомства у владарској породици Обреновић, амбиоциозна принцеза Зорка увидела је шансу да постане српска краљица тако што ће Петру Карађорђевићу изродити наследнике. Они су добили петоро деце, од којих су Милена и Андрија умрли oдмах по рођењу. После смрти своје супруге 1894. Петар је са својом породицом живео у Женеви све до доласка на српски престо. Најстарија кћер, Јелена удала се за великог кнеза Јована Константиновича Романова од Русије, коме је родила сина и кћерку. Ђорђе Карађорђевић (1887-1972) био је српски престолонаследник (1903-1909), ожењен Радмилом Радоњић и није оставио потомство. Александар је био престолонаследник (1909-1914), регент (1914-1921) и прво краљ Срба, Хравата и Словенаца, а затим и краљ Југославије (1921-1934). Александар се оженио румунском принцезом Маријом 1922. године, са којом је добио три сина: престолонаследника Петра, Томислава и Андреја.

Краљ Петар прати наступање III армије, Колубара

 Убиством краља Александра Обреновића 1903. године, у Краљевини Србији дошло је до смене династија, а Петар је постао нови монарх. Био је краљ Србије (1903-1914) и после уједињења краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године. Петар Карађорђевић је био искрени присталица демократије и либералних начела и све време своје владавине придржавао се Устава. За време његове владавине Србија је пролазила кроз изузетно тешка искушења – Царински рат, Анексиона криза, Балкански ратови и Први светски рат.

Кућа краља Петра, детаљ
Кућа у којој је преминуо краљ Петар, детаљ, мозаик сачињен од фотографија из Првог светског рата

Времешни краљ је због свог здраственог стања пренео владарске дужности на свог сина Александра 24. јуна 1914. године. У Првом светском рату делио је судбину свог народа и војске, повлачећи се преко Албаније и боравећи у Италији и Грчкој. У своју отаџбину се вратио 1919. године тешко болестан и изнемогао. Преостали део свог живота провео је на свом имању на Опленцу, зидајући породични маузолеј – цркву светог Ђорђа у којој је сахрањен 1921. године.

Крунисање краља Петра, филм из 1904. године.

Урош Петровић, проф. историје
Advertisements